О првом свештенику минхенске парохије имамо врло мало података. Рођен је пред крај прошлог века негде у Русији. Отац му је био прота Константин Селивановски а мајка Александра учитељица. Његов старији брат Борис дипломирао је 1918. године у Кијевској духовној академији и већ 1920. године емигрирао је у Југославију где био професор у гимназијама и у богословијама. После рата био је свештеник у различитим местима а умро је као протојереј-ставрофор у Сремским Карловцима. Прота Селивановски такође, је убрзо дошао за својим братом у Србију где службовао као свештеник у различитим местима. Како и када је дошао за Немачку незнамо, као војник или заробљеник није познато. У протоколу крштених, већ у јесен 1945. године налазимо као податак да је извршио прво крштење. У пролеће 1946. године основао је у Минхеву прво верско добротворно старатељство а 1947.године одржао је скупштину верника. Крајем 1949. године добио је исељеничку визу за САД; гед је отпутовао априла 1950. године. О даљој делатности  у Америци као и кад је умро немамо података. 

О квештенику Липсом знамо да је између два светска рата живео као Руски емигрант у Југославији и да је службовао као свештеник у разним маестима.Године 1951. она се спомиње као свештеник у Мурнауа где је био санаторијум за Русе и Србе. Управни одбор Минхенске црквене општине бојећи се да не изгубе просторије за богослужење од надлежних власти, после одласка проте Селиванског а до доласка наименованог проте Алексе Тодоровића су замолили руског митрополита ја богослужи свештеник Липски. Он је служио у капели Св. Николе од 11. маја до 30. јула 1950. године, када је дошао прота Алекса тодоровић. Свештеник Липски службовао је у различитим местима  Баварске где је средином шесдесетих година и умро.

Биографију проте, оца Алексе како су га сви звали написаћемо само укратко из разлога што је тешко написати све оно што је он за време свог плодног треидесетогодишњег пастирског рада проведеног са нашим верницима у емиграрацији. Многи забележени подаци о животу и раду проте Алексе само сведоче о његовој снажној делатности међу нашим верницима. Историчар др.Ђоко Слепчевић, дугогодишњи познаник и сарадник проте Алексе Тодоровић, дао је један опширан приказ живота и дела овог великог пастира, који је објављен у часопису ,,Искра“од 01. јуна 1990.године.
Рођен 30.априла 1899. године у селу Негришори код Драгачева. Петоразредну богословију Св. Саве завршио је у Сремским Карловцима 1924. године. Већ следеце године је рукоположен за ђакона и свештеника. Како свештеник  службовао је у : Ариљу, Бресници, Гучи и Београду. У годинама пред рат био је врло активан у богомољачком покрету, насталом на иницијативу владике Николаја Велимировића. За време рата био је главни свештеник добровољачког корпуса у Србији, да би се 1944. године са њима повукао у Истру, а 1945. године, био је заробљен од стране Енглеза код Салерна у Италији. Априла 1947.године, пребачен је са осталим заробљеницима у логор Мунстер у Енглеској окупационој зони. Преживљавајући тешке тренутке за време опште светске ситуације и заоштравања односа између бивших савезника заједно са својим народом чекао је даљи исход. Одлуком Енглеза да се прекине са ексрадицијом наших  заробљанника учинио је да прота Алекса остане у Немачкој. Убрзо потом постављен је на дужност пароха у Минхену, где је остао до краја живота. Умро је 06.маја 1990.године, у 91.години живота остављајући за собом тридесетогодишњи успешан пастирски рад.

Рођен је 20. октобра 1954. године у Гњилану. По завршетку основне школе у родном месту, уписао се у Призренску Богословију коју завршава 1974. године, а Богословски факултет 1978. године. Од 01. септембра 1979. постављен је за професора суплента Призренске богословије, а од 20. фебруара 1984.године, редовни професор Богословије. У чин ђакона рукоположен је 15. децембра 1984. у манастиру Успења Пресвете Богородице, а годину дана касније на исти празник у чин презвитера. Благословом Њ.П. епископа средњоевропског Константина постављен од 01. септембара 1993.године за пароха друге парохије у Минхену, а од јула 2000. године премештен за старешину храма у Дортмунду.

Рођен 23.јуна 1970.године у Д. Брезовици, село на путу Лозница – Ваљево. Богословију завршио у Сремским Карловцима 1990.године, Богословски факултет у Београду 1998.године. У чин ђакона рукоположен 13. августа, у Осечини а већ следећи дан 14. августа 2000.године рукоположен у чин јереја у манастиру Тавни. За пароха друге парохије у Минхену постављен од 01. децембар 2000.године.

Рођен је 28. јуна 1976. године у Ремшајду (Немачка). Основну школу завршио у Ремшајду, средњу економску школу у Хилдесхајму, Богословију у Сремским Карловцима  1998. године. Исте године уписао се на православни Богословски факултет у Минхену. У чин ђакона рукоположен 12. маја у Билефелду, а у чин презвитера 28. јуна у Дизелдорфу 2001.године. На место трећег пароха у Минхену постављен 01. јула 2001.године.